Intervju sa Darkom Rakićem

Reci nam nešto o sebi.

Rođen sam u Šapcu, živeo u Puli, Ljubljani. Od 1991 živim u Šapcu,
gde sam završio srednju Školu za Umetničke zanate, smer drvorezbar (1999).

Pored ovoga šta još radiš?

Za sada ništa, posvetio sam se svom radu i stvaranju.

Gde nalaziš inspiraciju za svoje radove?

Tome se zahvalan svojoj mašti, sam osmišljam ideje za svoje radove.
Tu mi pomaže i internet, čitanje „Žitija Svetih Otaca…

Ko ili šta je najviše imao uticaja na to što radiš?

Majka moja, devojka familija, prijatelji. Ljudi koji me podržavaju i sredina u kojoj živim
kao i moje slobodno vreme koje mi je na raspologanju.

Kada je prvi put neki tvoj rad ugledao svetlost dana?

Moj prvi rad koji je ugledao svetlost dana su bile moje slike, tada sam učestvovao na „Vukovom Saboru“ u Tršiću (1993-94). Kasnije u srednjoj školi učestvovao sam na školskim izložbama u Šabačkom muzeju.

Opiši nam proces stvaranja tvojih  kreacija?

Jedan deo svog života, tačnije po zavšetku osmog razreda otišao sam da živim u manastir Kaona kod Šapca. Tamo sam upoznao monaha Doroteja, tada sam prvi put se upoznao sa duborezom. Kasnije sam upisao i Umetničku školu i završio je sa tim zvanjem-zvanjem duborezsca. Što se Pirografije tiče, pre dve godine dobio sam jedan suvenir sa Zlatibora, ličio je na pirografiju, ali nije bila u pitanju prava pirografija. Počeo sam da istražujem po internetu o toj tehnici, koja je dosta priznata u Severnoj i Južnoj Americi, Australiji gde postoji muzej pirografije. Takođe dosta je ljudi rade u Evropi i drugim zemjama, tako da me je mnogo zainteresovala ta tehnika i tako sam počeo da stvaram na drvetu svoja dela. Smatram, da će ostaviti trag u vremenu. Mnogo sam putovao po manastirima Srbije, boravio u njimai to me puni energijom koju kasnije prenosim na drvo. Takođe čitanjem o životima svetitelja, daje neki moj pečat u pirografiji.

Ko su kupci tvojih proizvoda?

Prijatelji, poznanici i ljudi koji me preporučuju drugima, ljudi koji znaju da cene i poštuju ručni rad,
koji žele da imaju unikat.

Imaju li ručni radovi svetlu budućnost u Srbiji?

Imaju, jer smatram da je svaki rad unikat i priča za sebe. Svaki umetnik ostavlja deo sebe sa radom koji uradi.

Gde se vidiš za 5-10 godina?

Izlažući svoje radove po Srbiji i inostranstvu, takođe će me pozvati koja industrija nameštaja da radim za njih ili industrija koja sebavi ručnim ukrašavanjem oružja i lovačke opreme.

Šta ti  je cilj u budućnosti kao kreativcu?

Da ljudima donisim osmeh na lice i zadovoljstvo sa mojim novim radovima.

Pored prodavnice na artijani gde još možemo naći tvoje radove?

Na facebook-u.

Imaš li neki komentar za kraj?

Hvala vam što nas podržavate, što ljudi mogu da vide naše stvaranje. Tu sam da upoznate moje radove i moj način stvaranja, nadam se da će biti ubranih plodova.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Ostavite komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>